Сећаш ли се оне ноћи кад си мени рекла не,
сећаш ли се, Сања, да ли можеш да заборавиш,
то су биле моје очи, што су с тобом плакале?
Пожелиш ли Сања бар понекад да ме загрлиш???
Нисам те се нагледао, нисам те се наљубио,
ти си жена коју лудо волим,
тако брзо све је прошло кад сам тебе изгубио.
Ја живим живот без живота како да преболим???
Љубави, моја туго, ти што мучиш срце моје,
како ми недостајеш само руку да ми даш,
зар ти не знаш шта су боли, кад се воли, кад се воли?
Како ми недостајеш, да ли знаш???
Да л’ је могуће да си ме заборавила,
да л’ је могуће да си другог пољубила,
да л’ је могуће да си нестала???