Домановић, Сремац, Стерија, Нушић и моја баба.
Погађате, сви су имали бркове.
Добро је што смо овце.
Могло је да буде и горе.
Два и два су пет.
То је више него тачно.
Лепа реч гвоздена врата отвара, а некада се отворе и када лупате.
Престао је да гледа жену као припадницу супротног пола.
Она му је сада прави брачни друг.
Хоће ли неко чоколаду?
Свако ће добити по штанглу!
Што да се будимо?
Још није свануло.
Питање је да ли би оркестар свирао да диригент нема палицу.
Пут посут ружама је трновит.
Сви имају мишљење.
Које лудило.