Због равнотеже са добрим, од два зла увек изаберемо веће.
Можда нас и добро водите, али никако да вам видимо леђа.
Злочин се не исплати.
Побегнеш, па још мораш да се вратиш.
Злочин не застарева.
Увек је у моди.
Све држимо у шаци… јада.
Злато моје, скини ми се с врата!
Органи се другачије понашају.
Да није Србија трудна?
На почетку беше реч, а на крају и она доби реп.
Има људи, а нарочито жена, чији језик докучи даље од мисли.
Мозак је много активнији током процеса умирања.
Отуда оволики број афоризама у Србији.