Промоција књиге „Један за све“

Промоција књиге „Један за све“ у Београду

У суботу 17. септембра, у кући Ђуре Јакшића у Београду, одржана је промоција књиге „Један за све“. Приређивач ове књиге је Горан Радосављевић, афористичар из Београда. Срба Павловић је изразио жељу да напише неколико реченица о овој књизи и на промоцији је имао уводну реч:

„Горанова књига, која је управо пред нама, није оно што се, тек само на први поглед хвата – обична збирка са стотинак страница. Дебљина књиге у оваквим случајевима није пресудна… Није проблем ни просечном читаоцу, да већ овлаш листањем види да се ради о озбиљном књижевном подухвату… На крају, у резимеу рецензије о једној, такође, на око малој књизи, професор др Жарко Требјешанин говорећи о само једном афоризму закључује како је то квинтесенција томова књига и обимних антрополошких и социјалнопсихолошких студија… Горанова књига, Један за све, са појединим афоризмом, чини свеобухватан опус сваког од пет стотина овде заступљених аутора, у чему налазим спегу са резонима професора Требјешанина… Ако бисмо гледали по броју афоризама (500), књига представља јако озбиљну и обимну збирку. По критеријуму приређивача и квалитету одабраних афоризама, рађена је апсолутно према антологијским мерилима. Међутим, по броју заступљених аутора (500), видно је да се ради о Панорами српског афоризма… Поред ове три књиге у једној, додао бих и четврту, а то је понајпре Регистар имена и презимена аутора српског афоризма. Дакле, ради се најмање о четири књиге у једној – а то је квинтесенција томова књига и обимних антрополошких и социјалнопсихолошких студија.

О Горану као приређивачу, нема потребе много говорити, а они који нису имали среће да га упознају, лепа прилика да га виде и чују његову живу уметничку реч… да размене по коју… да се сликају, што да не. Додајмо још и ово: Горан је, поред књиге која је пред нама, и своје две обимне књиге афоризама, стигао да, као први човек Лиге духовитих, приреди, година за годином, и три Алманаха… И нека вас не изненади, ако на Плакату овог Дома ускоро будете прочитали: Горан Радосављевић, промоција књиге Дечијих афоризама. Млад, а тако плодан, посебно на друштвеном плану – прави отац савременог српског афоризма…“

Срба Павловић

Приређивач је наставио даље:

„Када у Србији започнете разговор са неким кога не познајете, прво ћете га питати како је, па шта има, где се при том не мисли шта саговорник заиста има, већ шта се ради, где се при том не мисли шта саговорник заиста ради, већ шта се дешава, а што њега највише занима. Он, или она, ће вам врло брзо открити сва своја интересовања. Следећи корак је питање да ли можда зна оне које знате и ви. Ако ту пронађете заједничке пријатеље, на помолу је озбиљно пријатељство. Питање о томе шта знате иде на крају, или се уопште не поставља, тј. то и није толико битно, сем ако он, или она, не зна неког из врха власти, па му знање и није потребно. Тако се једном мени десило да се заглавим у другом кругу разговора са једним колегом по перу након што сам га питао да ли зна моје пријатеље афористичаре Мића Мамлића и Бошка Маринковића. Било ми је тешко да дођем до питања шта зна, кад њих не зна. Дешавало се и мени да не знам неког колегу, или неки добар афоризам, и да тако останем осрамоћен. Да ми се то више не би понављало, решио сам да се усавршим у овој области јер афоризам заиста волим. То није била гаранција да ћу успети, али вредело је покушати. Управо је то био мотор-покретач и за ову књигу. Много сам на учио радећи на њој, како о афоризму тако и о животу уопште, а пре свих од Милована Илића Минимакса, Милана Бештића, Србе Павловића, Александра Баљка… Свакако, ове књиге не би било да ми у њеној реализацији нису помагали Раде Јовановић, Вита Теофиловић, Жељко Марковић, Јово Николић, Перица Јокић, Горан Мракић и Владица Миленковић. Књига представља захвалницу свима њима. „Један за све” је књига српског афоризма и није антологија, нити је антологијска, (ко сам ја да о томе судим) већ, по мом избору, представља најбоље афоризме 500 најбољих аутора. То није коначан број српских афористичара. Ако живите, или дуже боравите у Србији, чиниће вам се да је сваки Србин у ствари афористичар јер другачије нећете моћи да објасните себи како су Срби опстали у свим тешким временима у којима су живели сем да су морали бити окренути хумору и сатири. Готово да сви Срби пишу, или су изрекли бар један афоризам. Тај број српских афористичара је један од разлога који може да потврди да је српски афоризам на трону светског афоризма. Ипак, величина једног народа се не мери бројем, као што се величина човека не мери стасом. Његова мера је количина интелигенције и врлине које поседује. Заборавите број, обратите пажњу на садржај књиге и надам се да ћете спознати величину српског народа. На крају, ако вам се избор афоризама не свиђа, као и сам концепт један аутор – један афоризам, покушајте да сами приредите једну сличну књигу. Није тешко. Мени је требало шест година. Можда ће вама требати мање? Ето, толико од мене. Желим вам да уживате сваки пут када се будете вратили овој књизи.“

Горан Радосављевић

Представили су се и аутори који су заступљени у књизи прочитавши десетак афоризама:

Заиста лепо књижевно вече српског афоризма. Надајмо се да ће, у будућности, бити још више оваквих сусрета…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.