Стално смо под лупом моћника јер смо мањи од маковог зрна.
То што нам још није дошло из дупета у главу је потврда да смо ми људи дубљег ума.
Нема шансе да пропаднемо.
Радимо у пропалој фирми.
Гута све што му се сервира.
Пун му је стомак лоптица.
Биће нам боље!
Кад побегнемо одавде.
Обећање збуњеном туговање.
Изгубљена генерација тражи посао.
Шифра: Врхунац изгубљености.
Истина је испливала на површину.
Као леш.
Знам за пословицу: „Што на ум, то на друм”, али не знам коме још асфалт пада на памет?
Она је празник за очи.
Пада у недељу!