Од писања се не живи, али то ме чини срећним.
Од писања се не живи.
Док си жив.
Ограничени смо.
Знањем.
Мора да неко стоји иза вође?
Не питам за цену ни кад имам, ни кад немам пара.
Не, бре, срп и чекић!
Кука и мотика!
Паметни људи напуштају земљу…
А после кажу сељаци глупи?!
Ако не смете у уши, онда им све реците у очи!
Лепота није прелазна, али је пролазна.
Рецензија код нас није критички приказ књиге, позоришне представе, изложбе…
То је слика онога што рецензент види дубоко уроњен у позадину оних чије дело поштује већина, а све из перспективе уроњене у позадину самог аутора.