На крају свега је оно што је и на почетку: слово А.
Моја жена из снова не живи у Србији.
Жена ми је скоро све што имам.
Е, да је више таквих жена.
Ништа не може да нас насмеје.
Све нам је смешно.
Мила мога не моли.
Испуњени смо на свим пољима.
Траве има довољно за све.
Речи су ваздух, а од ваздуха се не живи.
Живот тече даље…
Овде сигурно не.
Постали смо од мајмуна, а од нас ништа бити неће.
Око за око, зуб за зуб, а бурек за понети.