Отишла си пре годину дана
И однела два – три апарата,
На срцу ми лежи љута рана
Оста прстен с’ 14 карата.
Памтим дане кад смо сами били
И шетали преко старог моста,
Лутали смо ноћу к’о дебили
Све то сада успомена оста.
Мени кажу тражи другу срећу,
Иди нађи неку бољу жену,
А ја њима: нећу, нећу, нећу
Са жилетом само сечем вену.
Где си сада ораснице моја,
Да ли јутром газиш рану росу,
Да л’ ти косу краси плава боја,
Ил’ на глави више немаш косу?