У нашу кућу,
чудна ми чуда,
стигао ветеринар
да вепру вади муда.
Дошла још тројица,
по снази погодна,
сваком по ногица,
да муда буду слободна.
Ту се више не губи време,
нема приче, нико не гуши,
не разглабају се теме,
већ се свињче одма’ ‘вата за уши.
Кад се из свињца извуче,
на леђа се обори полако,
к’о Христ се развуче
и све остало је лако.
Јајца се прво намажу,
па се ињекција шине,
следи рез како прописи налажу
и ваде се к’о из носа слине.
Кад се то заврши може кафица,
може и пиво,
пију сва тројица
и постаје живо.
Нагло се диже граја,
углавном су тема млади,
сви заборављају вепрова јаја
нема их више – шта да се ради.