Пишем ти писмо драга
И гледам према липи,
Док киша пада блага
Хемијска нежно шкрипи.
Туга ми срце слама,
У соби седим сам,
У соби седиш сама,
Што бар нисам твоје слике рам?
Не знам шта више да пишем,
У мислима липу берем,
Од муке не могу да дишем…
Идем одмах да серем.