Један од највећих савремених српских афористичара Александар Баљак (1954) добитник је Велике плакете 11. Mеђународног фестивала хумора и сатире „Бијељина 2014“ – за допринос сатиричном стваралаштву на српском језику.
Овај књижевник се већ пуних четрдесет година успјешно бави сатиром, па би се могло рећи да му је ово признање за животно дјело.
Његови афоризми „Сви Срби испод једне шљиве и сваки са шљивом испод ока – ој, Србијо међу шљивама“ и „Србија је много лепа земља, који год део да узмете нећете се покајати“ изазвали су одушевљење неколико стотина посјетилаца Фестивала, који је 4. априла одржан у бијељинској Народној библиотеци „Филип Вишњић“.
„Желимо да афоризам уздигнемо и учврстимо као књижевну врсту и сматрам да је српски афоризам водећи у Европи, да је преузео примат од Пољака“, рекао је Баљак новинарима.
И сатиричар из Републике Српске Милад Обреновић, такође рођен 1954. године, добитник је Велике плакете Фестивала.
На јубиларном, 10. бијељинском фестивалу установљена је и награда „Сатирично перо“, а први добитник био је већ годинама најмлађи учесник Фестивала – Станислав Томић (1986) из Зворника, овогодишњи добитник „Вибове награде“, коју додјељује лист „Политика“ сатиричару млађем од 35 година.
Ове године „Сатирично перо“ равноправно су понијели Екрем Мацић (1966) из Федерације БиХ и Срђан Динчић (1984) из Србије; Динчић је такође добитник „Вибове награде“ (2009). Публика је најдужим и најгласнијим аплаузом поздравила Динчићев афоризам „Таман када је деда открио ‘Фејсбук’ – Свети Петар га је додао за пријатеља“.
За публику најзанимљивији дио књижевне вечери био је наступ двоје ученика петог разреда бијељинске ОШ „Кнез Иво од Семберије“ Милице Атељевић (2003) и њеног друга из клупе Василија Стевановића (2003) – који су отворили Фестивал казивањем афоризама за дјецу из антологије „Раздељак“ Александра Чотрића: „Књига је најбољи друг, али мене више привлаче другарице“, „Мени је други час много важнији од првог, јер на први увек закасним“, „Боли ме уво што сам клемпав“, „Кад тата види моју ђачку књижицу, одмах потражи своју здравствену“, „Изгубио сам ђачку књижицу. Молим поштеног налазача да је ником не показује“; „Мој тата је завршио правни факултет, али мама је увек у праву“, „Тата и мама се боје мрака, па спавају у истом кревету“, „Тата је рекао комшиници да је добра риба, па му је мама поломила прибор за пецање“, „Јана се после мог пољупца тресла седам дана. Пренео сам јој грип“; „Зубар каже да ме ништа неће болети. Лаже чим зинем“, „Тата је глава породице, а мама не зна гдје јој је глава“; „Чувај маму да ти дуже траје“.
Интересантан је податак да је афористичар Миливоје Јозић (1932) чак 71 годину старији од ово двоје „колега“ – учесника Фестивала.
Mеђународни фестивал хумора и сатире „Бијељина 2014“ окупио је чак 33 сатиричара – из Републике Српске и Србије. Осим поменутих, наступили су: Драгутин Минић – Карло, Александар Чотрић, Радослав Тилгер, Јово Николић, Срба Павловић, Веселин Мишнић – Лари, Раде Ђерговић, Рабош Ракијавели, Живко Вујић, Гојко Мандић, Љубомир и Ненад Ћорилић, Владица Миленковић, Горан Радосављевић, Стеван Којић, Деана Саиловић, Павица Вељовић, Слободан Живановић, Драган Илић, Зоран Трбић и др.
На Фестивалу је промовисан девети зборник афоризама и хумористичко-сатиричних пјесама „Сигурна кућа“ аутора Груја Лера, који – ево већ једанаесту годину заредом организује априлске сусрете афористичара у Бијељини. Леро је члан Удружења књижевника Српске, а 2004. је основао Удружење афористичара „1. април“, чији је предсједник.
На завршетку ове књижевне манифестације – која, несумњиво, већ деценију представља културни бренд Бијељине – организатор је подијелио захвалнице спонзорима Фестивала (којих је, нажалост, сваке године све мање): Удружењу грађана „Пријатељи Илијаша“, др Влајку Лукићу, доц. др Ненаду Лалићу и госпођи Нарциси Падован, која је дошла у Бијељину чак из Веле Луке (Хрватска) да би дала подршку организатору Фестивала.
Бијељина, 7. 4. 2014.