Ја, па ја!
Неки ред мора да се зна.
Дангубне су ваше клетве.
Пропашћемо и без њих.
Oткопали смо ратне секире.
Некима ће сигурно упасти у мед.
Ни из контекста се не бисмо извукли.
Готово је са нашом борбеном готовошћу.
Код нас ни два и два не могу да се саберу.
Они који имају све обично имају и дијагнозу.
Ово дно доказује да је оставио дубок траг.
Будале, као ми, увек имају посла.
Са лудацима.
Можете да ме повучете, рече реч.
Тапкање у месту је једини спас од лудака на сваком кораку.
Лако је богу да дели памет кад човеку прво то узме.
У вечним ловиштима се прети празном пушком.
Живимо у средњем веку јер се историја понавља.
Осим што једва егзистирамо, ми и не живимо тако лоше.
Дајте ми ослонац и довољно дугачку полугу власти и померићу памећу.
Питам се, питам, како то да будале знају све?
Муке су доказ да имаш срце.
Или кредит.
Нису нам све лађе потонуле.
Наше дно је несагледиво.
Свашта је писац хтео да каже, али га уби прејака реч.
Није свеједно кад све је дно.
Власт је најбољи доказ да се на врх може стићи без моралног узвишења.
Тешко је променити оне које је власт променила.
Суочили смо се са прошлошћу.
Послали смо је у историју.
Кад ником не требаш постајеш свој.
Новчаник је извор информисања.
Није ово дно.
Ово је наш плафон.
Најгоре је онда кад би било боље да је горе.
Кад се прелетачу клима столица он пређе на фотељу.
Код нас кука и мотика.