кућа

Прст судбине

Опа, нова цица! – рече непознати заменивши ме са неким другим и некултурно показујући прстом на моју супругу… Више не излазим из куће.



Паре људе кваре

Мало-мало, па чујем: „Што је много – много је!”

Будите слуге народа, а не изрода!



Задњи воз

Србија није марионетска држава.
Друге се уплићу са стране.

Злочинци су добили оно што су заслужили:
плац, кућу, стан



Остало је ћутање

Нестало је злато.
Остало је ћутање.

Немоћни смо кад ограничени имају неограничене моћи.



Јебем ја овакав живот!

Имали смо овце, краве, кокошке. Коње. Два комада. Кућу и три хектара. Наши кренули да продају имања за велике паре…



Бабе и жабе

Ко би то рекао да је ћутање злато?

Понављање је мајка знања, понављање је мајка знања…



Бистри муте!

Кад жена има доброг мужа, то јој се види на лицу.
Исто важи и за лошег.

Афоризам је син пословице.



Отимање земље

Заиграла мечка и пред нашим вратима.
Коначно да неко игра онако како ми свирамо.

Врата Европе су нам затворена.
Улазимо чим искључе аларм.



Кућа на сред пута

Саградили смо кућу на сред пута.
Више пута.

Прогласите још једну победу.
Стање је неиздрживо.



Homo homini lupus est

Не причајте нам бајке.
Давно смо заспали.

Писци су као избори.
Моћници одлучују да ли ће се одржати ако се распишу.