Афоризмићи

Јана и Маја имају своје ја.

Ако је историја учитељица живота онда је физичко њено дете.

Немамо телевизор.
Бака је наш прозор у свет.

Кад нешто забрљам родитељи ме отерају у своју собу. Онда и тамо нешто забрљам, па ме отерају из ње.

Променио сам ток историје па ме је историчарка избацила са часа.

За татин рођендан ћемо отпутовати негде са пријатељима.
Штета што ће остати сам.

Мој дека чује добро, да не чује зло.

„Не буди дете” је најглупља реченица на свету!

Стрина тешка срца рече да једва хода.

Тата се смеје мојим афоризмима.
Знао сам да пишем боље од њега.

Не желим да ми живот буде бајка!
Вук ће ми појести баку!

Примећујем да ме не примећују.

Деца брже стану на ноге од одраслих.

Мудрост долази са годинама.
Онда када подетињиш.

Слушам маму и тату.
Још причају…

У школи су млади јер школски час споро пролази.

Мој прадеда је из села дошао у град.
Тада нису постојали аутомобили.

Зашто у школи учимо стране језике кад нам родитељи забрањују да причамо са странцима?

Мама и тата често излазе у град јер не могу да издрже наше несташлуке.

Паметнији сам од Сократа.
Ја бар знам да вежем пертле.

Бака је неписмена иако је ишла у школу.
Ништа није научила на маминим родитељским састанцима.

Моја мама је била добра у школи.
То је потврдила и тројка коју сам добио за домаћи који ми је она урадила.

Зашто учитељица иде у школу кад све зна?

Сања ме је повукла за језик, а онда и за косу!

Тата не жели да иде на родитељски састанак.
Каже да му је доста школе.

– Откријте нам тајну, шта сте по занимању?
– Мађионичар никада не открива своје тајне!

Прочитао сам буквар за пола сата!
Додуше, тек у трећем разреду.

Не наоружавам се знањем.
Торба ми је ионако довољно тешка.

Кад је отишла у пензију, баба нам је открила једну тајну.
Рекла је да су је заменили у болници, али не за бебу, већ за бабицу?!

Хаос ми је у соби!
Плашим се да уђем у њу.

Мислим да ме је мама родила само да би имала неког ко ће да скупља моје играчке.

Радујем се што ће тетка и данас доћи код нас.
Опет ћу јој узети мобилни телефон да се играм.

Теча ме је научио да померам уши: помериш главу, са њом и уши и то је то.

Са дедом сам дозивао гугутке.
И данас то успешно радим, али их увек долети упола мање.

Данас сам користила мамин лак за нокте.
Офарбала сам огледало у ходнику.

Пчеле не дају мед.
Ми им га узимамо.

Не разумем зашто се за неке жене каже да носе бебу кад ништа немају у рукама?

Не дирајте бубуљице и нестаће као руком однесене.

Децо, једите воће и поврће!
То вам је оно незапаковано.

Савршеност је врлина детета.

Моја мама је најлепша на свету јер личи на мене.

Драго ми је што је деда подетињио.
Сада је у кући више чоколаде.

Не радим другима домаће задатке.
Мрзи ме да, скоро сваки дан, идем до њих.

Мој тата пише смешне афоризме за децу.
Тачније, за глупу децу којој су ти афоризми смешни.

Не знам одговор ни на једно питање.
Не питајте ме како то знам.

– Деда, где видиш себе за пет година?
– Ја не видим ни сад.

– Деда, зашто не видиш?
– Видећеш кад дођеш у моје године.

Бака и дека тврде да се смањују, али откад су подетињили порасли су у мојим очима.

Тетки се јавио матерински инстикт.
Рекао јој је да се што пре уда и да има бебу.

Мислим да је моја мама најлепша на свету, а Ана мисли да је њена мама најлепша на свету.
Мислим и да смо Ана и ја два света!

Деда каже да се поново родио кад сам се родио и ја.
Сутра славимо рођендан.

Од свих предмета у школи, деда је највише мрзео прут.

Деда је старији од мене две године.
Постао је деда кад се родила сека.

Јединица у дневнику ми је као кућа.
Поправићу је кад се поквари.

Кад ми кажу да сам сладак, сека направи кисео израз лица.
То је зато што сам ја рођен у слатком, а она у киселом купусу.

Тата каже да учим кад учим, да једем кад једем, да спавам кад спавам… да причам кад причам.

Бокс није племенита вештина.
Да јесте, у рингу би се тукли Индијанци.

Изашле су ми бубуљице.
Желим им добар провод и нека ми се не враћају!

Цврчци су вреднији од мрава јер мрава има више.

Мој тата је био немиран у школи.
На родитељском састанку су га једва смирили.

Машин деда је пијаниста.
Свира у флашу.

Књига ми је најбоља другарица, а Милан најбољи друг.

Кад порастем шта будем бићу!

На тромесечју сам пријатно изненадио родитеље.
Нисам имао ниједну јединицу.

Донела ме је рода.
Живећу на високој нози!

Када са братом играм жмурке, немам времена да се сакријем.
После пет, он каже сто.

Коначно је учитељица обратила пажњу на мене.
Најгори сам у одељењу.

Мама држи строгу дијету.
Не да тати да једе.

Не тучем се са јачима од себе.
Нема потребе да им доказујем да сам слабији.

Тата стално љуби комшиницу.
Изгледа да јој је рођендан сваки дан?

Деда каже да је био студент генерације.
Једини из своје генерације који је студирао.

Кључ је лепа реч која и гвоздена врата отвара.

Ситни лопов пролази кроз кључаоницу?

Решио сам да будем озбиљан.
Од сутра ће деда уместо мене да иде у школу.

Срце је тамо где је мама.

Нико ми није рекао да је зид тврд.
То сам закључио својом главом.

Наш фикус је постао странац.
Мама му је променила земљу.

Кад повастем бићу вав!

Моја мама је окупатор.
Тера ме да се окупам.

Сви људи лажу.
Да није тако никад им не би порастао нос.

Тата је наследио дедине особине.
То је све што је наследио.

Од школе нема хлеба, рече учитељица.

Лакше је родитељима.
Они иду у школу само кад је родитељски састанак.

Играли смо фудбал и разбили смо их!
Ниједан прозор није остао читав.

Кад се једе, не прича се.
То се прича пре и после јела.

Било ми је лепо на часу математике.
Сањао сам да имамо физичко.

Мама није фер према мени.
Тек данас сам добио брата, а он чим се родио.

Тата се напио кад сам се родио, па је рода морала да ме донесе из породилишта.

Зашто није лепо да се шапуће у друштву?
Ко још шапуће кад је сам?

Људи се венчавају кад су спремни за брак.
Онда кад се лепо обуку.

Многи одлазе у иностранство кад заврше школу.
И ја сам са родитељима ове године ишао у Грчку на море.

Зубић Вила ми је донела поклон зато што немам двојку.
Сигурно није гледала учитељицин дневник.

Како ћу бити паметнији ако учим као луд?

Штета што данас нисам био Ђорђе.
Знао сам све што га је наставница питала.

Зашто рано идемо у школу ако баба Љуба каже да се све боље научи касније?

Зовем се као мој деда.
Ако се пробуди дете у њему, сигурно ће нас помешати.

Човек се учи док је жив…
Кад умре, учићемо нешто друго?

Комшија Пера ми је рекао да сам наследио татине гене.
Не знам шта то значи, али знам да ми се много свиђа његова ћерка Милица.

Деда лаже.
Тврди да ће брзо да оде на онај свет, а једва хода.

Сестра и ја хоћемо брата, а мама и тата неће.
Кажу да га већ имају.