За сва времена

Не стежемо каиш.
Немамо више снаге.

Човек на коленима је стабилнији.

Лако је постати неко мудо.
Само одлучиш хоћеш ли лево, или десно.

На пијаци се реч не вага.

Само глава напуњена сламом пушта мозак на пашу.

Ђубре остаје ђубре и кад га се решиш.

Не иди за вођом!
Увек ће неко бити испред тебе.

Срце бије.

Мртвац се одвалио од живота.

Човек учи док је жив, а ми живимо од данас до сутра.
Толико о нашој памети.

Кажу да је мишљење као дупе и да га сви имају.
Да их сви имамо, нашло би се неко поређење и за муда.

Два и два су нула.
Не питајте ме како знам.

Нема ничега.
То само код нас има.

Број глупака је директно пропорционалан броју сатиричара.

За тврдицу се не удају због пара.

Нисмо најгори.
Ми смо најдоли.

Нико не би куповао новине да се у њима не објављују афоризми појединих аутора.

Бистру воду више газе.

Ово је афоризам за сва времена.
Објављиваћу га сваки дан.

Како да препознаш жену којој је до секса када су све исте?

Ништа не кријем од жене…
А био сам го и пре брака.

Пропали атентатор је човек без циља.

Браћо и сестре, дубоко осећам да смо једно…
Говно!

Добро је што нас је све мање.
Цена ће нам бити већа.

Мораћемо да увозимо радну снагу.
Предлажем Румуне.

Живот почиње у педесетој.
Доказ вам је мој кум који се родио 1950.

Мушкарце привлаче жене које немају шта да обуку.

Ако не можеш да вратиш свима све, онда ником ништа.

Осамнаесте, осамнаесте, Србин победио?!

Једни у историји оставе дубок траг, а други гомилицу.

Не померамо се са места јер знамо шта нас чека.

Упростите реторику!
Опсујте!

Не тапкамо у месту.
Немамо сличице.

Нико не би мислио на своје дупе да може да га види.

Ублажи пад!
Падни на колена!

Ништа од сукоба генерација.
Метиљави они, метиљави ми.

Мрдни се и успећеш!
Аплаудирај, трепћи…

Ко задњи изађе из Србије нека угаси новогодишњу расвету.

Победници се знају годинама унапред јер се победници знају годинама уназад.

Причају му иза леђа јер је на дупе проговорио.

Беспредметно је расправљати о предметима којих нема.

Девојачко и момачко вече претходи тоталном мраку.

Више јој не пишем песме.
Оставила ме је без речи.

Физикалци уносе доста течности.
Али и износе.

Нећемо се уверити у то да нада умире последња.
Тешко да ћемо дочекати и да се роди.

Нада умире последња, на самрти рече претпоследњи.

За будалу и сатиричара увек има посла.

Како год да бацим новчић увек ми падне на главу?!

Са децом сам јео пуњене паприке.
Они без паприке, ја без пуњења.

Кад га има изгледа као да га нема.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.