Рецензије за књигу „Таштина таштина“

Срба ПавловићРеактивирањем Лиге духовитих дошло је до праве инвазије младих сатиричара, али и оних којима раније није пружана прилика да се афирмишу. Аутор књиге, која је пред нама, Таштина таштина, Горан Радосављевић, само је један од бројних. Његово стваралаштво, гледано кроз тематику, сеже у давне 90-те. Толико је требало да дочека својих пет минута, али и да испече занат. Сада, када је све прошло, и када отвори своју књигу, све прашта и све заборавља.

Српска сатира је, иначе, релативно млада. Прва књига Мали буквар за велику децу, Михаила Максимовића, штампана је 1792. године. У Европи кудикамо раније, док зачетак афоризма, ретроактивно гледано, залази дубоко у историју старе ере. После појаве већ поменуте прве књиге приређивача Стефана Новаковића, српска сатира је ишла узлазном путањом и у таласима. Најснажнији је данашњи “Београдски афористичарски круг”, док пређашњу тројку (Душана Радовића, Владимира Булатовића Виба и Брану Црнчевића), многи и данас сматрају најуспешнијима. На површину најразорнијег таласа испловио је он, наш Горан Радосављевић, аутор ове књиге, који као већ искусни капетан, брзином од седам миља, плови нашим деценијама узбурканим водама. Поред својих изузетних организационих способности, он је, не први пут, испољио и своју стваралачку способност. Да је тако, сведочи и његова штампана књига Хлеба и цигара 2011. године. Уз то, његови бисери из области афористике, већ давно су нашли места у бројним проантологијским књигама. Не изостају ни награде, али поменимо да је он и сам приређивач или коаутор неколицине запажених књига. Оно што би још било вредно помена је, чисто илустрације ради, је који понеки од његових хумористичко-сатиричних бисера. У том смислу ваља истаћи да су многи од њих већ давно напустили корице или рукописе будућих књига и кренули светом…

Не падајте у ватру!
Још вас гулимо.

Прецизно миксована креација духа и сатире, а снага овог разорног афоризма сеже до кости. Анализама нигде краја. Колико би само страница требало да се све каже што овај бисер заслужује. Пре свега о његовој дубокој иронији, коју садржи у себи. Међу бројним афоризмима често наилазимо и на афоризме самокритичке природе:

Он је крив.
Исправите ме ако грешим.

Оно што краси овакву врсту његових афоризама, свакако је суптилност, тек наговештена сумња, што би се могло сматрати посебно вредним. А што се тиче самокритике, могуће је још да жели прво на себи, а касније и на бројним друштвеним појавама да испољи сву своју сатиричну жестину. Један од таквих његових афоризама свакако је:

Имамо времена.
Још се свира на нашем Титанику.

Код афоризма:

Ђаво не спава.
Сади тикве.

исказан је наш вечити скептицизам због свега вековима преживљаваног. Међу бројним новоотвореним темама, које дају свежину књизи, обрађене су и неке, назовимо виђене:

Много је научио од иследника.
Добио је батине за памћење.

што свакако не може да поквари, иначе, добру садржину књиге. Али и понеке од дневно-актуелних:

Нико не зна шта носе дању, а шта ноћу.

Иако дневно-актуелни, овај афоризам може да траје заувек. Крађи, криминалу и корупцији, никад краја…
Горану још много овакве инспирације, а читаоцима пријатно дружење са овом надасве садржајном књигом.

Коста Павловић

  Александар СтојадиновићГоран Радосављевић био је добар, пристојан и одмерен момак. Такорећи, дечко који обећава. А онда је негде крајем осамдесетих, као и већина Срба, почео да пише афоризме. Ипак, за разлику од највећег броја афористичара, Радосављевић је показао да је и писмен и духовит.
Иако је своје бритке мисли редовно објављивао у часописима и радијским емисијама, на његову прву ауторску књигу морали смо дуго да чекамо. Објављена је тек 2011. године под насловом „Хлеба и цигара“, а осим афоризама садржи неколико песама и једну драму.
„Таштина таштина“ је његова друга књига у којој за песме и драму није било места. Остали су само афоризми, за које аутор на самом почетку даје неколико дефиниција. Радосављевић, између осталог, тврди да је „Афоризам као мини сукња: Ако није довољно кратак не држи пажњу публике.“
О свом ауторском раду „скромно“ каже: „Пишем афоризме неуједначеног квалитета. Не зна се који је од ког бољи.“ Мени остаје само да се сложим с њим.
Горан Радосављевић је храбар афористичар. Бескомпромисно се хвата у коштац са бројним политичким, друштвеним и личним темама.
Политичарима се пожалио: „Можда нас и добро водите, али никако да вам видимо леђа.“
О свом политичком опредељењу је написао: „Био бих ја левичар, али не знам где је лево.“
Најпознатијем српском принцу, који још увек верује да је престолонаследник иако Србија није монархија, гласно је поручио: „Научи српски! Неће ти круна пасти с главе.“
Супруге супротног пола дефинисао је у медицинско-транспортном смислу: “Жене су болест која се преноси преко прага.“
Ипак, његова храброст највише се огледа у томе што се уопште дрзнуо да критичким тоном помене ташту, то митско биће које је настало укрштањем Кербера, Мерилина Менсона и Илије Чворовића. „Човек је човеку вук, а женина мајка ташта“, каже Радосављевић.
Његова одлука да ташту у саречју са сујетом стави и у наслов књиге, у најмању руку заслужује да буде награђена орденом за храброст са свим могућим лентама. Падне ли ова књига у шаке председнику Николићу, то ће се свакако и десити.
Осим што је књигом „Таштина таштина“, показао изузетну храброст, Горан Радосављевић је дефинитивно остварио свој таленат и још једном се доказао као писмен и духовит афористичар.
И што је још важније, успео је да остане добар, пристојан и одмерен момак.

Александар Стојадиновић

Миодраг СтошићКњигу „Таштина таштина“ написао је Горан Радосављевић, али наравно, не полицијски официр Горан Радосављевић Гури. Јер да је у питању тај Радосављевић ова књига би се већ пет пута распродала по киосцима Србије.
Овај Горан Радосављевић, сатиричар из Београда, сматра се мајстором кратке форме. Његове бивше девојке знају зашто.
Данас живимо у времену у којем је за писање афоризама потребан компјутер и Фејсбук. Наступрот томе, наш Горан је почео да се бави сатиром када је за њу требало имати и оно међу ногама. И при том, не мислим на лаптоп.
Овај скромни, тихи и надасве талентовани аутор бележи своје бритке мисли још с краја осамдесетих година. Његове радове могли сте да затекнете на делу у емисијама Милована Илића Минимакса, Дарка Коцјана, а данас је оснивач сајта Лига духовитих. Што доказује да Лига социјал демократа Војводине није једина лига која поседује врсне хумористе и забављаче.
И тако долазимо до његове најновије књиге „Таштина таштина“. За оне који не знају, ташта је биће које на вашој свадби прича тоном хашког преводиоца.
Но, и поред њеног помињања у наслову, ова књига није уско посвећена брачним односима. Они се исцрпљују у неколико афоризама као што су: „Човек је човеку вук, а женина мајка ташта“ или: „Водио сам двоструки живот, али се плашим могућности да имам две таште“.
Ова књига се тематски бави афоризмом као таквим, државом као оваквом, браком, образовањем, правдом и неправдом тако да представља неку врсту ауторовог магнум опуса. Мада, кад је читате више личи на „магнум 44“ Прљавог Харија.
Стилски, аутор користи кратке реченице и речи набијене вишеструким значењем. Нешто што се у критици назива „атомским реченицама“ које он без милости баца на Хирошиме и Нагасакије модерног бесмисла. Своју пасију ка томе он саопштава још у првом афоризму који гласи: „Афоризам је као мини сукња. Ако није довољно кратак не држи пажњу публике“.
У времену када виртуелни простор ствара списатељску дијареју просто је фасцинантна способност и опредељење овог аутора да све каже у само неколико речи: „Вртимо се у круг. У месту“; „Све тече. То стоји“; „Бистри муте“.
У неким случајевима хумор и игра речи су код Горана важнији од тежине реченог. „Нисам онај стари. А немам ни Јованку“ је рецимо афоризам много ближи форми графита, са којима је аутор имао посла у ауторским емисијама.
Ипак, главно оружје књиге „Таштина таштина“ је јединствен уметнички сензибилитет аутора у којем се класична форма и модерни говор сударају као српски преговарачи на вратима у Бриселу. То показује одлично афоризам „Политичари су као улошци. Треба их мењати док се не напуне“. Класична форма афоризма о политичарима смело је ошамарена помињањем уложака, а резултат је оно што се најтеже постиже, а то је мера.
Књига „Таштина таштина“ ће се наћи у некој од антологија. Ако ни због чег другог, оно из разлога што се аутор бави писањем антологија.
А захваљујући ревности нашег издаваштва ја вам без икакве снисходљивости могу рећи да ову књигу нигде не можете наћи.

Миодраг Стошић


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *