Српски стандард

Ма шта произвео у Србији, то овде нећеш имати коме да продаш. Народ једноставно нема пара. Можда то и није у потпуности тачно, али је тачно ово да ма шта ти произвео, а што ти доноси какав-такав новац, то ће одмах узети да производи и твој први комшија. Неће ти дозволити да се само ти обогатиш и да само његова крава цркне. Ако се прва претпоставка узме као тачна, а кажем, углавном је тачна, онда се лако да закључити да свој производ морате да извозите. Ту сад настају проблеми. Озбиљна тржишта имају озбиљне стандарде: Ту су стандарди Европске уније, руски, амерички, па иду Халал, илалах, селам алејкум стандарди, или како се већ зову. Онда наш човек крене да прилагођава свој производ тим тржиштима. Успе, али на крају, гледано из нашег угла, то више не личи ни на шта. Изгуби свој облик, намену и сврху, као и душу пресликану из тела произвођача. Србину је то мало битно. Важно је да су паре ту и да је постигао стандард. А за душу – ко те пита!




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *