Отимање земље

Заиграла мечка и пред нашим вратима.
Коначно да неко игра онако како ми свирамо.

Врата Европе су нам затворена.
Улазимо чим искључе аларм.

Љуби ближњег свој.
Љуби да прође.

Вековима живимо бедно.
Победили смо у свим ратовима.

Извозимо памет.
Немамо паметнија посла.

Кућа нам је на сред пута.
Земљу су нам отели.

Кућа нам је на сред пута.
“Море, Турци, не газ’те орања!”

Једва чекамо да комшији цркне крава.
Усмрдела је целу зграду!

Радим за двојицу, али ме само први плаћа.

Губитници су најдуже у трци.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *