Homo homini lupus est

Не причајте нам бајке.
Давно смо заспали.

Писци су као избори.
Моћници одлучују да ли ће се одржати ако се распишу.

Човек је човеку вук, а женина мајка ташта.

Кад Беда закуца на врата, Љуба искаче кроз прозор.

Право да вам кажем, данас сам накриво насађен!

Добро је што не знамо где су нам границе.
Свако ново отимање територије нам лакше падне.

Све што је људски није ми страно.
Све што је страно углавном није људски.

Кућа нам је на сред пута.
Зато и не завршавамо Коридор 10.

Променио сам плочу.
Замало да ми падне на главу.

Преокренули смо се.
Сада не знамо где нам је дупе, а где глава.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *