Где си сада ораснице моја?

Отишла си пре годину дана
И однела два – три апарата,
На срцу ми лежи љута рана
Оста прстен с’ 14 карата.

Памтим дане кад смо сами били
И шетали преко старог моста,
Лутали смо ноћу к’о дебили
Све то сада успомена оста.

Мени кажу тражи другу срећу,
Иди нађи неку бољу жену,
А ја њима: нећу, нећу, нећу
Са жилетом само сечем вену.

Где си сада ораснице моја,
Да ли јутром газиш рану росу,
Да л’ ти косу краси плава боја,
Ил’ на глави више немаш косу?


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *